Saveti za zdrava ledja
Lumbalni sindrom
Lumbalni sindrom je naziv za bol u slabinskom delu kičme, odnosno krstima. Bol može biti veoma jak, nekad povremen, javlja se postepeno ili naglo i vrlo često se ponavlja. Gotovo 80% ljudi barem jedanput tokom svog života ima bol leđima, a polovina radno sposobnoh ljudi zbog istih tegoba zatraži pomoć lekara i bolovanje.
Struktura kičmenog stuba koja je najčešće zahvaćena procesom degeneracije je međupršljenski disk, koji starenjem trpi brojne promene. Kako kičma nosi velik deo težine čoveka, stres izazvan statički ili okretima dovodi do hernijacije diska (dolazi do pritiska diska na odgovarajući kičmeni koren, mesto odakle polaze svi nervi). Kod nekih bolesnika bol se širi duž zadnje strane nonge sve do stopala, i tada govorimo o išijasu (ishijalgiji).
Uzroci
Pored savremenog, nezdravog načina života, do poremećaja u slabinskom delu kičme dovodi i prekomereno opterećenje kičme. Uzroci bola u kičmi najčešće su u kombnacije faktora koji povećavaju rizik od povrede: starenje, osteoporoza, hernijacija diska, slabost leđnih mišića, fizički napori, podizanje teških predmeta, savijanje, saginjanje, iznenadni nespretni pokreti, povećanja mineralna gustina kostiju, pušenje, vibracije, gojaznost, tumori kičme i organa u karlici i izvan nje.
Lečenje
Bolest je benigne prirode i ima dobru prognozu. Tegobe prestaju za nekoliko dana, ali mogu da traju do 6 nedelja i duže. Lečenje koje zahtevaju bol u kičmi i išijas može trajati nedeljama, mesecima pa i godinama. Lečenje može da bude konzervativno (medikametna teraapija-lekovi, fizikalna terapija ergonomska edukacija) ili operativno.
Sve dok postoji bol potrebno je izbegavati podizanje predmeta, iznenadne pokrete i neudobne položaje.
Izuzetnu važnost pri lečenju bolesti kičme imaju intenzivne, dugotrajne i redovne fizičke vežbe (kineziterapija), koje se mogu naučiti pod nadzorom fizioterapeuta. Vežbe su korisne zbog razgibavanja i održavanja pokretljivosti slabinskog dela kičme i jačanja mišića. Ne sme se zaboraviti važnosst ispravnog držanja tela.
Lumbalni sindrom je naziv za bol u slabinskom delu kičme, odnosno krstima. Bol može biti veoma jak, nekad povremen, javlja se postepeno ili naglo i vrlo često se ponavlja. Gotovo 80% ljudi barem jedanput tokom svog života ima bol leđima, a polovina radno sposobnoh ljudi zbog istih tegoba zatraži pomoć lekara i bolovanje.
Struktura kičmenog stuba koja je najčešće zahvaćena procesom degeneracije je međupršljenski disk, koji starenjem trpi brojne promene. Kako kičma nosi velik deo težine čoveka, stres izazvan statički ili okretima dovodi do hernijacije diska (dolazi do pritiska diska na odgovarajući kičmeni koren, mesto odakle polaze svi nervi). Kod nekih bolesnika bol se širi duž zadnje strane nonge sve do stopala, i tada govorimo o išijasu (ishijalgiji).
Uzroci
Pored savremenog, nezdravog načina života, do poremećaja u slabinskom delu kičme dovodi i prekomereno opterećenje kičme. Uzroci bola u kičmi najčešće su u kombnacije faktora koji povećavaju rizik od povrede: starenje, osteoporoza, hernijacija diska, slabost leđnih mišića, fizički napori, podizanje teških predmeta, savijanje, saginjanje, iznenadni nespretni pokreti, povećanja mineralna gustina kostiju, pušenje, vibracije, gojaznost, tumori kičme i organa u karlici i izvan nje.
Lečenje
Bolest je benigne prirode i ima dobru prognozu. Tegobe prestaju za nekoliko dana, ali mogu da traju do 6 nedelja i duže. Lečenje koje zahtevaju bol u kičmi i išijas može trajati nedeljama, mesecima pa i godinama. Lečenje može da bude konzervativno (medikametna teraapija-lekovi, fizikalna terapija ergonomska edukacija) ili operativno.
Sve dok postoji bol potrebno je izbegavati podizanje predmeta, iznenadne pokrete i neudobne položaje.
Izuzetnu važnost pri lečenju bolesti kičme imaju intenzivne, dugotrajne i redovne fizičke vežbe (kineziterapija), koje se mogu naučiti pod nadzorom fizioterapeuta. Vežbe su korisne zbog razgibavanja i održavanja pokretljivosti slabinskog dela kičme i jačanja mišića. Ne sme se zaboraviti važnosst ispravnog držanja tela.
Držanje tela |
Zaštitni položaj |
|||
Pravilno | Nepravilno | Pravilno | Nepravilno | |
Vežbe za jačanje leđnih mišića |
|||
Podignie jednu nogu na klupu, dok je noga na kojoj stojite blago savijena. Blago se nagnite napred dok ne osetite zatezanje u zadnjem delu butina, vrhu lista i zadnje strane kolena. Zadržite položaj 8 sekundi. |
Zauzmite klečeći položaji i spustite dlanove na pod tako da vam ruke budu u istoj liniji sa ramenima, a noge sa kukovima. Lagano podižite levu ruku i desnu nogu tako da one budu paralelne sa podom. Vežbu ponovite 10-15 puta, a zatim promenite ruku/nogu. |
||
Lezite na leđa i savijte noge u kolenima tako da vam stopala budu na podu. Ruke ispružite ka kolenima (ili ih držite iza glave). Zatežući stomačne mičiće nagnite se napred dok vam se ramena ne odvoje od poda. Zadržite se u ovom položaju 3 sekunde. |
Lezite na leđa i prekrstite noge kao kada sedite na stolici. Sa obe ruke uhvatite nogu koja je ispod i povucite koleno ka grudima dok ne osetite zatezanje u butinama i kukovima. Zadržite se u ovom položaju nekoliko sekundi. |
||
Zauzmite klečeći položaj i spustite dlanove na pod tako da vam ruke budu u istoj liniji sa ramenima a noge sa kukovima. 1. Spuštajte glavu dok istovremeno podižete središnji deo leđa naviše. 2. Podižite glavu dok istovremeno podižete kukove (ne odvajajući kolena od zemlje), dopuštajući da vam stomak pada ka podu. |
Lezite na leđa i savijte noge u kolenima tako da vam stopala budu na podu. Ruke stavite iza glave. Zategnite stomačne mišiće tako da vam leđa čitavom dužinom budu pripijena za pod. Zadržite položaj 5 sekundi, zatim se opustite i ponovite vežbu nekoliko puta. |
||
Lezite na leđa i savijte noge ukolenima tako da vam stopala budu na podu. Ruke stavite na grudi (iza glave ili sa strane). Spuštajte prvo na levu, zatim na desnu stranu tako da se one što više približe podu. Zadržite noge u tom položaju 20 sekundi, a atim promenite stranu. Ramena sve vreme držite na podu. |
Zauzmite položaj "niskog starta". Spuštajte telo prema dole, ka kolenima noge koja je napred, spuštajući se na butinu. Zamenite noge i ponovite vežbu. Lezite na leđa i savijte noge u kolenima. Rukama obuhvatite noge ispod kolena i povucite ih ka grudima, čvrsto ih privijajući. Zadržite se u tom položaju 5-10 sekundi. |